Slobodan pad

"Ma haaajde, čoveče, viđaćeš ga još mnogo puta. Pobogu, u istu školu idete, zašto uopšte misliš da ga nećeš videti? To ne može tek tako da nestane, svesna si toga?"

"Jesam, ali ne znam..."

" Ma hajde, biće odlično, imam takav osećaj!"

"..."

"Učini mi, videću ga."

"Ponovo mi to radiš. Toliko smo puta prič..."

"Znaaam, znam! Molim te, molim teeee. Učini mi to, znaš koliko bi mi to značilo..."

" 'Ajde, i samo da znaš, mrzim te ovog trenutka zbog ovoga, hahah."

" Hahah, znam. Znaš kada i gde. Volim te!"

 Tu-tu-tu.

Epski momenat.

"Boli me stomak, a znaš da kada me boli stomak sledi nešto loše."

"Sranje, šta misliš, šta će biti ovog puta?"

"Ne znam, možda se pojavi i ne znam..."

"Ma ko to zna. Hajdemo napred, do ograde. Kol'ko su dobri, kidaju."

Panika. Ne želim.

"Hej. Kako si?"

"Pa dobro, boli me stomak, loš osećaj, znaš... Ti?"

"Sada sam dobro."

"Ovaj, ja moram da idem, čekaju me."

Krivica. Ubijanje same sebe.

"Sranje! Uradio je to."

"Stvarno?"

"Ma jok, zezam te... Da, stvarno. To jebeno nije smelo da se dogodi!"

"Pa je l' video neko?"

"Da. Svi kojima su oči bile uprte ka izlazu."

"E pa tako ti treba! Sada moraš da ga nosiš na grbači. Zaboravi na ... ionako je beznadežno."

"Zašto mi to govoriš? U svakom trenutku mogu da prekinem, to je moja odluka."

"Lik je dobar, šta mu fali?"

"Ne govori tako, znaš da mi je ... u glavi non stop, to nije fer."

"E pa jebi ga, sada je gotovo."

"Ne mora da bude."

Hladnoća. Dole.

"Upravo umirem. Video me je sa njim."

"Eto."

Pritisak. Praznina.

"Kreni sa mnom, molim te. Veoma mi je loše."

"Jesi li dobro?"

"Molim te..."

"..."

"Napravila sam sranje, video je."

"E pa ne znam šta da ti sada kažem. Sada nema nazad. Ko zna šta lik misli."

Otvaranje očiju.

"Moraš da mu priđeš, zagrliš ga, kažeš mu da ti se sviđa i da ga voliš."

"Ja njega ne mogu da volim, jedva da ga poznajem."

"Šta - god. Kajaćeš se ako to ne uradiš sada."

"Kajaću se i ako uradim."

"Obe znamo, znaće i on. Možda se i desi nešto."

"Bože, video me je sa njim."

"Možda može da shvati."

Pokret. Svetla. Pod.

"O Bože! Jesi li dobro? Jesi li mu prišla? Popij ovu vodu, i idi do njega. Bože, pala si. Jesi li dobro?"

"Ne mogu. Pogledaj, smeje se. Lep je kada se smeje."

"Prekini da ga gledaš i idi do njega."

Praznina.

"Jesi li?"

"..."

"I?"

"Umrli smo."

"Ozbiljno?"

"..."

"Bar zna."

"Mislim da je bolje dok nije znao."

"Šta ćeš sa ... ?"

"Ne mogu, kraj."

"Oh, pa dobro. Ko zna."

I bolje bi bilo da nije saznao.