prestani

kako li te ne bole uši i grlo
od tako visokog tona
i kako je moguće da jedna duša
tako slična drugim dušama
bude tako ljuta
i ima toliko mržnje
dok sebe naziva bićem
a druge ponižava rečima i delima
kako li spavaš noću
dok te reči iznad tebe lete
kako li ti se ne svete
kako te ne žuljaju u toj crnoj glavi
i ne izluđuju iza tih besnih očiju
kako tvoj inače nizak pritisak
se tako brzo vrati na svoje
nakon svih gadosti koje izustiš
bez ikakvog razmišljanja
i još manje kajanja
kako li ne slomiš prste
udarajući u kožu iza koje su kosti
bez stajanja
kako li ti se ne grči stomak
kada shvatiš šta si uradila
kako ti ne zaigra kapak
dok tako prodorno i besno
gledaš i pitaš se kako da boli još jače

i kako tačno misliš da će sve to promeniti mene?

glupost

jezik mi je vezan
mozak tiho krči
u ušima zuji
a srce je stalo

ježi mi se glava
zakleca mi noga
stežem pesnice
ređe trepćem

znoje se dlanovi
cupka druga noga
samo čekam da prođe
samo čekam da prođe

dođi Sunce

od tolike praznine
ostala mi je koža
sa nešto bolova u stomaku
i suza  u staklenim očima
koje nemaju potrebu da odu
već tu čekaju
ja ne znam šta

ni hodanje ne ispunjava
kao vetar koji skoro boli
i hladnoća koja cepa
ovo malo mene što je ostalo
čekala sam Sunce
sve dok nisam shvatila
da neće mnogo promeniti

od mene je ostala senka
senka mene
koja čak ni kože nema
već se vuče za mnom
i neće da me ostavi
mada je ignorišem
već sam i navikla

još vodu nisam probala
ako ona ne pomogne
nema mi leka
igubiću se
a ako se izgubim
više ništa neće biti
bitno

sanjam budna

Dozvoli mi da budem sa tobom
suze iz očiju da pijem
hodam unatraške prizivajući prošlost
tražim ti kosu u mraku
ne mislim mnogo dok srećna sam
ne sanjam ništa
u redu je

Kada je teško tražim te
po ćoškovima i u rupama
a nalazim te iza levog uha
kako šapućeš reči na ničijem jeziku
miluješ me trepavicama
tražeći noć u mojim beonjačama
tako pravo i pogrešno mesto u isto vreme

I kada te nađem tako ranjivog
u samo svojoj koži i pegama i tom podivljalom kosom
znam da si kao životinja
zato te i tražim iako znam da nisi tu
jer ti nisi stalan u fizičkom obliku
ali u mislima mi zajedno smo na jezeru
plivamo nebesima

reči

Moje reči nisu bitne
iako su odgovor na postavljeno pitanje

Moje reči nisu bitne ni kada ih samo iznosim
nekome bez ili sa razlogom
jednostavno nisu bitne jer ne menjaju

Bitne su stvari koje menjaju
Ako reči menjaju, onda su bitne
Ako neko zbog njih pocrveni,
Ili razmisli ili zamisli
Ili zaplače, zaigra ili se nasmeje

Ako neko zbog reči ode ili dođe
ako ne može da spava
ako joj je muka ili je boli stomak
ako ne želi da čuje

Ako zbog reči prestane da priča
i da zove i da kucka
prestane da sanja
dovodi sebe u neprijatna stanja

Ako zbog  reči reši da ni ne mahne
reši da uzme prvi voz za najdalje
ili samo uporno vrti pedale
bicikla za vežbanje

Ako zbog reči kupi tu majcu
i baci onu haljinu
koji će joj
to je samo stvar (promenjena zbog samo reči!)

Ako zbog reči tiho diše
ako zbog reči prestane da piše
ako te jače zagrli
ne mora ništa ni da kaže

Ako se ništa, baš ništa ne dešava
onda nije bitno
možeš da prestaneš da pričaš
dok nešto ne promeniš
rečima

Brkovi - brci

Skini bre te brkove
baš ti loše stoje
nemaju neku formu
i loše su smeđe boje

Izgledaju kao neka bedna ptica
sada prozivam bez smisla
i ispadam
pica

sama

grizem usne i glava me boli
ne šaljem ništa
ne bolim nikog
nema snova
samo duge šetnje
do gde ili odakle
ne znam

beležim dane u svim formama
mislim i tražim
konzumiram sve
hoću sve te pokušaje
ne diraj me
ne možeš me uhvatiti
ne mogu se uhvatiti

pozivi prazni
poruka nema
i ne treba
svi koji treba nekako se tu i nađu
sve se kotrlja
vozim nove stvari
nove stvari voze mene
pokušaji zabave

u san idem sa bolom u nogama
toplo je do novog zvona
mrzim ga
opet dan
mora da se živi kao i prošli
nema neizvesnosti u svemu neizvesnom
samo me ostavi na miru
hoću da mislim sama