dan

tirkiz
rom
kaktus
sova
indija
marama
narukvica
boja
mačka
zvezda
pustinja
pletenica
sunce
šuma
kamp
torba
leptir
šator
festival
berlin
more
drvo
perla
šljokica
reč
školjka
mesec
tetovaža
magija
kost
oblak
san
noć
vatra
dim
pero
jastuk
put
kilometar

Lepe stvari su praćene lepim vremenom, ili se to meni samo čini?

 Žao mi je što nije trajalo više, što nisam mogla manje da spavam. Žao mi je što nemam više fotografija. Ipak, sve je nekako ograničeno, a ovo je jedan od retkih puta da mi to uopšte ne prija. Postoji valjda neka razlika između toga šta bih želela i šta će se dogoditi... U ovom slučaju, razlika nije postojala. Dobila sam sve što sam želela, čak i više! I neću zaboraviti te momente, reči i to osećanje porodice gde je sve nekako povezano i kao takvo savršeno funkcioniše.
 Dve grupe, 12+6 dana, jedan avion, jedan džem sešn, četiri koncerta i nastupa, nebrojeno piva, malo manje drugog alkohola, jedan karneval, jedan odložen karneval, ko zna koliko promenjenih prevoza, četiri mesta za spavanje, jedna energija i jedna ljubav!

Berlinu i berlinski ljudi, čekajte nas tajno,

 baš onako kako ćemo mi tajno ponovo doći.

ljušture

Ako ti pomognem i kažem da je to ona
zašto tražiš da je zaobiđemo kada smo joj za vratom već?

Želiš li da je ostaviš?
Želiš li da je dobiješ?
Želiš li da je vidiš ili ne?

Odgovori mi...

Znam šta su pomešana osećanja. Znam šta su tačna sećanja. Osim naših, nikakve druge stvari ni ne pamtim. Znaš to. Znaš mene. Ne znaš sebe.

Treba ti vremena...

Treba ti podrške...

Treba ti objektiv i lična i džitra i dži...

Ne smem / u mojoj glavi

Ne smem da pogledam stare fotografije
  Bude toliko mnogo
  Nose toliko mnogo
  Vraćaju toliko mnogo

ali samo u mojoj glavi



Ne smem da razmišljam o stvarima pred spavanje
  Setim se svega
  Osećam sve
  Tužna sam zbog svega

ali to je opet samo u mojoj glavi


Ne smem da dopustim sebi da odem
  Ne znam kako bih se vratila
  Ne znam kako bih shvatila
  Ne znam da li bih (sve) uhvatila

ali to je i dalje samo u mojoj glavi

Pojave i pomame

Tražeći adekvatno objašnjenje nikakvog fenomena nailazim na nerazumevanje od strane njih prema mojim itekako (ne)ograničenim interesovanjima. Ne moraš me podržavati, ni bodriti, ne moraš me voleti niti pratiti, ali zaboga, nemoj me ni sputavati. Zašto to? Zadovoljstvo? Pa hajdemo onda o tome da prčamo.

Šta je sa onim dečijim osećanjem radosti pri okupljanju društva na primer? Ne sviđa ti se više kada ima mnogo ljudi koji se međusobno poznaju, na istom mestu su i vole se ili se ne vole? Ne sviđa ti se zato što ne možeš da kontrolišeš situaciju? Ne možeš da je pogledaš? Ne znaš kako bi on reagovao da mu to tek tako kažeš? Ne sećaš se prethodne večeri, muko moja...

Sva sreća, ni ja je se ne sećam, kao ni većine stvari zapravo. A i zašto bih morala? Ne resetuje mi se mozak, samo mnoge stvari zaboravim. Ne znam iz kog razloga. U inat sebi, tebi? - Ne.

Nešto više - neko više

 Okej, trudiš se ti, trudim se ja, i ona i ona i ona i on i on, ali zašto bi samo vas izdvajale? Zašto vi držite konce? Zašto nas omalovažavate i ne dozvoljavate da budemo svi jednaki? Zašto sebi dajete više?

nije fer


Loše je misliti da se ne vidi, vidi se. Ali ćutim. Ni sama ne znam zašto, kao hajde, da vidim koliko će još. I u pravu je on - preterale ste.