dođi Sunce

od tolike praznine
ostala mi je koža
sa nešto bolova u stomaku
i suza  u staklenim očima
koje nemaju potrebu da odu
već tu čekaju
ja ne znam šta

ni hodanje ne ispunjava
kao vetar koji skoro boli
i hladnoća koja cepa
ovo malo mene što je ostalo
čekala sam Sunce
sve dok nisam shvatila
da neće mnogo promeniti

od mene je ostala senka
senka mene
koja čak ni kože nema
već se vuče za mnom
i neće da me ostavi
mada je ignorišem
već sam i navikla

još vodu nisam probala
ako ona ne pomogne
nema mi leka
igubiću se
a ako se izgubim
više ništa neće biti
bitno