hvala

 Upoznala sam tvoje ruke jednom. Kakava privilegija. I radila bih to stalno, jer one imaju mnogo lepota za sebe. One su vrlo magične, osećaju i istražuju neprekidno. Kontakt mora biti ostvaren jer jedino je tako dobro i sve pod ravnotežom. Baš je dobar osećaj.
 Prvo je čudno, ali nije teško navići se na lepo. Oči se automatski zatvaraju pri dodiru. Mozak automatski fokusira samo te momente dodira i čeka ih. Tvoja koža nema nabore, sve je ravno i mekano, a ipak čvrsto. Kao da znaš šta želiš, tačno šta želiš. Dok rukom prelazim preko tvoje, koža škriputa i bridi. Ježim se dok činiš isto. Kao da čujem dodir, a zapravo čujem krv dok protiče telom.  Šake su tako zasebne, kao da su odvojene od nas. Prsti ne nalaze mir, već prelaze preko milimetara preko kojih su već prešli, zato što nije bitno, stvarno nije bitno šta mislimo kada se ovako osećamo. Stvarno nije bitno i ne treba da govorimo. Jer to se dešava na nekom višem nivou na kome mi mnogo lakše prihvatamo misli. Stisak znači mnogo više nego obično, a pokreće mnogo više nego ikada.
 Sreća je da je magija na ovom svetu strogo zabranjena. Za nju niko ne sme znati jer čim se za nju sazna ona prestaje da biva to što jeste, ali po prvi put u životu osećam da je okej ako nešto zadržim samo za nas. O tome pričam glasno i isključivo u sebi, verujem da to i ti radiš. I izvini, ali znaš koliko bi pogrešno bilo da se sve to izgovori. Ne bi bilo magično.

a ja ne želim da prestane

tajna

Kršni su nam i crni
ovi prsti
koji u mraku punom tišine
se pronalaze i ne daju

I misli su nam crne
ne daj da ih neko čuje
jer samo tako, bez znanja drugih
mi možemo postojati

jaz

Kada bih plakala,

to ne bi bile suze.

Njih nemam,

neko mi ih uze.

Kada bih sanjala,

to ne bi bili snovi.

Njih nemam,

odneli ih oni.

Kada bih volela,

to ne bi bila ljubav.

On ju je izgubio,

sada sam i bez njega.

Ali kada mislim,

to su stvarno misli.

Mnogi ih ne žele,

među njima si i ti.

pozdrav treperavim čudima

pokrete posmatram tiho

da me ne vidi niko

kada se misao javi

i vršlja mi po glavi

kako da se od tebe oprostim

a da na tebe ne mislim

i kako da opet sanjam budna

ona divna treperava čuda

u čemu sam pogrešila

kada sam čvrsto rešila

da te iza sebe ostavim

i nove ciljeve postavim

ne mislim loše znaj

sada kad je svemu kraj

samo više sebe sada volim

kada uspem da ti odolim

trudim se da na tebe ne mislim često

ali u glavi će postojati mesto

na kome mi brada zaigra

to je postala navika