Povratna reakcija - čista hemija

Još jednom je povratio. "Crk'o majci i sistem, ma sve je otišlo do vraga! Neću bre, više ovako da se mučim. Ma je l' te, ja ću d' radim a ti da mi sereš o tome kako da živim! ... Nema šanse!" Pljunuo je u crnu zemlju koju su, kako je pričano, gazili najveći junaci istorije kojima se treba diviti, svuda i u svakoj prilici. A imao je i on, jadnik, svetlu budućnost. A sada, overava na klupici sam, vodeći svoje monologe bez kraja.

Ma nije kriv ni duh iz boce niti dim svemoćnoga tetrahidrokanabinola, a možda ni sam, jadnik, za to što je nesrećan. Kako da ne! Krivi su svi drugi - kriv je sistem, kriva je zemlja, kontinent, planeta i univerzum. Svi su krivi, on nije. Svi leškare, on radi. A svakog dana nakon „produženog radnog vremena”; s dragom koleginicom koja se tako slatko smeška bez dva zuba od 7 i 20 (tačno 10 minuta pre kraja smene); on prošeta do ugla, najomiljenijeg mu dragstora, na cirku ili duvku. „Ne'o šta!” - svima se dešava. „Pa lakše mi je kada se tako malo provedem. Istina, nestanem na par sati, a i ko bi me tražio?”

Odgovor je: roditelji. Jedino oni i dalje imaju želju da njegovu posteljinu peru i peglaju, i da mu kuvaju. Jedinac naš osunčani. Da, tražili bi ga samo da se uvere da je zaista zauvek nestao, pa da ne moraju više dva hleba dnevno da kupuju. Kuća puna dima se odavno ne luftira, a to njemu, kao, smeta, pa s majkom dolazi u česte sukobe. Ona bojkotuje s dve pakle dnevno, dok on nema želju ni da smisli nešto. Opraštala mu je svaku noć provedenu napolju sa željom da će „preboleti svoju voljenu devojku”, koju zapravo nikada nije ni imao, ako se ne računa ona draga gospođica smeškalica -2 zuba. A on, mučenik ovozemaljskog urbanog života, ne uspeva ni da se suprotstavi, a kamoli da nađe devojku pored najvoljenijeg dragostora. Zato on voli da se prišljemči svakoj duvki (za džabaka, ako postoji mogućnost) jer on, je l' te, poznaje sve ljude iz kraja, i zna kada ko i koliko ima. Umalo pa i zapisnik da vodi, mada nećemo o tome ovom prilikom. A voli i da prisustvuje svim slavljima u kraju, jer je piće takođe DŽ, a ima i hrane, ma kec na desetku, kažem ti. I onda „krivo je more” za sve njegove noćne more i probleme i ostala sranja koja se dešavaju.

Da li se treba voditi mišlju da je tako bolje za njega, jadnika? Svakako će na njegova vrata poslednja zakucati ista ta zemlja junaka kojih se on ni ne seća, niti se trudio. A i zašto bi? Ionako ćemo svi biti dole, niže nego što smo očekivali. Prazniji nego što smo mislili da ćemo ikada biti. Niže nego ljudski.