Jedna - neka ide život!

Grupa veselih momaka bahato prolazi ulicom. Kada kažem bahato, mislim na buku koju proizvode glasovima dok pokušavaju da se međusobno nadvikuju, svojim blago podignutim rukama: osvojili su grad. No, džepovi nisu prazni, što znači - kafana. Nije prošla ni sreda, ma, ko mari? Veče je prijatno, i oni puni entuzijazma ulaze u kafanu i već s vrata vidi se kako će provesti veče.

Ulazak u slabo osvetljenu prostoriju oronulih zidova bio je, naizgled, veoma hitar. Ekipa brzinski prelazi pogledom preko „sadržine" prostorije i u toj mešavini dima i ljudi oni pronalaze slobodan sto koji će te večeri biti sto revolucionarnih otkrića, bar za njih. Smeštaju se i odlučuju za domaću. Biće veselo, ako se ičega sutra budu setili. Stiže prva tura, razbija se led i budi veselost. Iako je kelnerica gaborka; raščupane plavo-sede kose, koja podseća na metlu, veoma čudno skupljenu u neku improvizovanu punđu, plavih očiju koje se cakle pod tim jeftinim sijalicama, velikih i tamnih podočnjaka i usnama namazanih karminom; ona će im biti verna prijateljica ove večeri.

Ide druga tura pa pivo - atmosfera se opušta, počinju priče o politici države, štrajkovima i cenama koje konstantno rastu. Tada se već čuje po neka šaka koja je pozdravila karirani stoljnjak na drvenom stolu. Treća, pivo, peta - već smo skrenuli i s globalnog zagrevanja, nemaštine u Afričkim zemljama i životu van naše planete. Stigli smo do dela kada ni konobarica više ne dolazi do izražaja već je zamenjuju samo čaše iz njenih „zlatnih ruku". Pogađa ih tek po koja reč koja dospe od dima i nivoa alkohola u krvi, i to ih pogađa toliko da se ponovo gube u svom monologu koji su do sada i vodili. Za njih trenutno ne postoji reč „možda", već „Ma treb'o sam, bre, t'ko d' uradim, da mu ja pokažem i Boga i sve". Ostali stolovi za njih odavno ne postoje. Ma da l' je to i bitno? 
- Dobra je 'va domaća!
- M', kume, š'a - dobra je! 'Aj još je'nu, nek' ide život! Auu!

Ko zna kako su se i dogegali do kuće. Izgubili su verovatno po koji komad nakita (iskusniji ga nisu ni nosili), sav novac potrošili, al' je vredelo. Sve muke su bile sasute u te čaše, i kako donete, tako i odnete. Sve u jednoj noći...