Oni žele da pobegnu od nje, a ja je čekam

Naoblačilo se, a to znači da dolaziš. Osetila si se u vazduhu. I krenula sam ka tebi, željno očekujući naš susret. Uvek je bio lep i čaroban. Ipak si ti samo ti, i prolaziš, ja sam ta koja ostaje ovde i čeka te.

Poslednjeg puta bilo je kratko, nismo se ni pozdravile. Nismo se ni dugo gledale, ni ispričale. Samo sam te pogledala. Na kratko, na nekoliko minuta. A ipak sam uživala. I ti si? Ne znam, do sada nisam znala. I svaki put tu se pojavi neko, ali ti se prema njemu ponašaš drugačije, kao da želiš samo mene. On se oseti nepotrebnim i postane mu nelagodno, pa ode. A ja ostajem. Uvek, i čekam te. Zar to nije dovoljno da zavoliš i ti mene? Očigledno ne. Samo čekam trenutak da se ponovo sretnemo, da razmenimo sve one reči koje smo krile u sebi, a i dalje nećemo čuti ostatak sveta. On i onako nije bitan u tim delovima postojanja. Ti si tu, tu sam i ja, i pesma, ona je uvek tu, uvek je sa mnom.
Približavaš mi se, osećam tvoj dah i hladnoću pre tvog zagrljaja. Dočekujem te nasmejana i srećna, a ti me pozdravljaš hladnjikavim dodirima na svakom milimetru moje trenutno nezaštićene kože. To me čini nepovratno sretnom, ne mogu da prestanem da se smejem. Sada i muzika postaje samo boja, i to nas raduje. Počinješ da mi vezuješ kosu u male pramenove, čak i to mi se dopada. I onda krećeš da mi se smeškaš, i ideš niz kičmu terajući me da se naježim. Trenutno si me potpuno osvojila, ne postoji ni jedan deo  tela koji nije posvećen tebi i tvojoj hladnoći. Poslednja jeza je prostrujala mojim telom šaljući ti poslednje pozdrave i iskazujući ti ljubav, poštovanje i zahvalnost.

Tvoj osmeh je još jednom obasjao nebo i ti si otišla. Ja sam ostala, da te čekam. I dalje imam tragove da znaš. Stvari mi se još nisu osušile, a već mi nedostaješ. Muzika i ja te čekamo.