Uskoro ćeš nestati. I kako ću ja onda? Kao i pre tebe, zar ne? Pa ne mogu baš tako. Znamo kako je kada smo daleko. Baš boli, zar ne? O da, pričaću sa tobom, samo što me možda nećeš čuti. Ja ću tebe napraviti pored sebe u svakom trentku, i smejaćeš se svakoga trenutka, ja tako želim. Želim da budeš srećan.
Dolazi leto, a ja ga već mrzim. Imaću dane i dane ispunjene ničim i zvezdama. Više nemam krila, odnećeš ih. Ostaje mi ono moje razmišljanje o svrhama života, kolotečini, rastancima... I znaš već čega će biti najviše. Mazohisti bi prijalo, ha. Ne, neće brzo proći. Nije to sladak bol. To je šupljina jedna. Jedan mali svemir, ili jedan mali svemir manje? Da samo mogu da nestanem, zauvek. Ali ni druga strana planete nije dovoljno daleko. Jednostavno nije. Dok znam da postojiš nije dovoljno. Ali ti to razumeš, ti sve razumeš. Samo ne znaš šta ćeš uraditi, ali razumeš i nju, i njega. I mene. Šteta što se nalaziš svuda, i sve podseća. Bar neću očekivati poziv, ali ti ipak postojiš. Ja ne. Izvini, ovo je velika pometnja. Dva velika svemira i... znaš. Zbunjuje me sve ovo. Ma... znaš.
Ako čuješ da ti neko šapuće, to sam verovatno ja. I ako se setiš mene, zaboravi me istog trenutka, nisam tu, ja ne postojim zapravo. Saznaćeš to uskoro. Žao mi je, ali neću biti dobro i ne mogu to da ti obećam. Ni jednog trenutka. Ali ti moraš. Zbog sebe. I nje.
Uskoro ćeš nestati. I kako ću ja onda? Kao i pre tebe, zar ne? Pa ne mogu baš tako. Znamo kako je kada smo daleko. Baš boli, zar ne? O da, pričaću sa tobom, samo što me možda nećeš čuti. Ja ću tebe napraviti pored sebe u svakom trentku, i smejaćeš se svakoga trenutka, ja tako želim. Želim da budeš srećan.
Dolazi leto, a ja ga već mrzim. Imaću dane i dane ispunjene ničim i zvezdama. Više nemam krila, odnećeš ih. Ostaje mi ono moje razmišljanje o svrhama života, kolotečini, rastancima... I znaš već čega će biti najviše. Mazohisti bi prijalo, ha. Ne, neće brzo proći. Nije to sladak bol. To je šupljina jedna. Jedan mali svemir, ili jedan mali svemir manje? Da samo mogu da nestanem, zauvek. Ali ni druga strana planete nije dovoljno daleko. Jednostavno nije. Dok znam da postojiš nije dovoljno. Ali ti to razumeš, ti sve razumeš. Samo ne znaš šta ćeš uraditi, ali razumeš i nju, i njega. I mene. Šteta što se nalaziš svuda, i sve podseća. Bar neću očekivati poziv, ali ti ipak postojiš. Ja ne. Izvini, ovo je velika pometnja. Dva velika svemira i... znaš. Zbunjuje me sve ovo. Ma... znaš.
Ako čuješ da ti neko šapuće, to sam verovatno ja. I ako se setiš mene, zaboravi me istog trenutka, nisam tu, ja ne postojim zapravo. Saznaćeš to uskoro. Žao mi je, ali neću biti dobro i ne mogu to da ti obećam. Ni jednog trenutka. Ali ti moraš. Zbog sebe. I nje.
Нема коментара:
Постави коментар