Znaš li da nekome možeš uzeti dušu iskrenim osećanjem? I to čak ne mora da bude ljubav. Može biti mržnja, zavist, sreća... Ali mora da bude iskreno i celo. Jedino ne može biti žudnja, zato što ona "hrani" tu drugu osobu, iako ona možda toga nije svesna. Elem, plašim se te "krađe" koju ljudi sprovode nesvesno, ne znaju za posledice. Ali prednost svakog čoveka jeste povremeno zasićenje tuđom dušom. Nesvesno, naravno. Još se više plašim onog svesnog. Uzimanje nečijeg daha, nečijeg pogleda nije nigde zabranjeno, ali je opasno. "Žrtva" često toga nije ni svesna. "Simptomi" se pojavljaju ubrzo nakon nemilog događaja koji je u žrtvi probudio zainteresovanost u bilo kom smislu.
Нема коментара:
Постави коментар