Ponovna želja

Ponekad želim da taj osećaj prestane,

Da sve što smo mi stekli nestane,

Da svet drugačiji, bolji postane,

I zauvek takav da ostane.

Ponekad poželim da si pored mene,

Da se oko nas ništa ne pokrene,

Da samo žuta svetlost struji nam kroz vene,

I da se nikada ne dogode promene.

Ponekad poželim da sanjam danima,

Da me ništa osim knjiga ne zanima,

Da pogledom ponovo me jeza obuzima,

I da nam Bog nikoga ne uzima.

Ali zauvek ću želeti tvoj dah,

I naše stvari za koje je potreban mah,

I onaj sasvim dovoljan krila zamah,

Svaki pokret i pogled lak, kada nije bitan ni Bog ni Alah.