Moja ulica, vrtić sa desne strane. Do kraja ulice se na trotoaru mapravio led za neki super-novi sport koji je veoma zabavan, klisko pod stražnjicu i letiš niz ulicu. Ne znam ni kako se broje poeni, no to nije ni bitno. Svi iz sestrinog streljačkog kluba su trenirali i ovo, bilo je zabavno priznajem. Sve dok jedan deo ulice nije postao pretrpan snegom, pa se treniranje obustavilo.
Idem ka opštini. Na njenom platou se nalaze grudvalište, klizalište i otvoren bazen koji je bio veoma dubok ali mali. Bez imalo smisla (kako to već u snovima biva) skidam jaknu i odlazim na kupanje. Zapravo sam gnjurila neko vreme. Zatim odlazim u neku veoma lepu ali praznu i žutu bioskopsku salu. U njoj nailazim na Koleta i neku osobu koja je držala kameru ali se na to nisam osvrtala.
"Pričao sam sa njim, znaš."
"I?"
"Pa znaš..." u tom trenutku se kamera spušta i on me pozdravlja skupljenom pesnicom " (tišina) "
Neko vreme me je Kole nekako značajno gledao sa tugom u očima i onda sam se probudila.
Idem ka opštini. Na njenom platou se nalaze grudvalište, klizalište i otvoren bazen koji je bio veoma dubok ali mali. Bez imalo smisla (kako to već u snovima biva) skidam jaknu i odlazim na kupanje. Zapravo sam gnjurila neko vreme. Zatim odlazim u neku veoma lepu ali praznu i žutu bioskopsku salu. U njoj nailazim na Koleta i neku osobu koja je držala kameru ali se na to nisam osvrtala.
"Pričao sam sa njim, znaš."
"I?"
"Pa znaš..." u tom trenutku se kamera spušta i on me pozdravlja skupljenom pesnicom " (tišina) "
Neko vreme me je Kole nekako značajno gledao sa tugom u očima i onda sam se probudila.
Da li će jedan moj san imati smisla?
Нема коментара:
Постави коментар