San: d X sizn

 Radnja poput GB u Avivu, ali uz kozmetiku su se prodavali i neki ogromni šrafovi, zavrtnji i šta ti ja znam. Bilo kako bilo, tu smo on i ja nešto trebali da snimamo, neku radionicu valjda. Snimali smo i promenili objektiv, koji je neko nesavesno prisvojio. On je nestao na neko vreme tako da sam sama morala da se pobrinem za nestalu stvar. Došla sam do stola radionice i duboko uzdahnula.
"Nema mi objektiva."
"Haaa, ja sam ti ga zaboo" odgovara neki dečko i vadi objektiv iz unutrašnjeg džepa jakne.
U meni je rastao onaj bes koji osećam prema roditeljima kada mi pričaju stvari koje nisam uradila, i stvari koje bi trebalo da radim i radim ih. Želela sam da ta osoba nestane, ODMAH. I u tom trenutku se on pored mene pojavljuje sa osmehom.
"Ovaj lik nam je zaboo objektiv, mislim da ću ga ubiti."
"Strava, želim da vidim to!"
"O Bože, idem da se šminkam i relaksiram malo." sada taj lik nije bio jedina osoba koja je trebalo da nestane.
Stavljala sam gomilu belog pudera na svoje lice i u odrazu ogledala videla njega u bade-mantilu sa peškirom na glavi. Počela sam da bežim u neki zeleni uzak hodnik i ušla na prva vrata sa desne strane. To je bio neki toalet koji je imao samo kvaku sa unutrašnje strane. On je nekako uspeo da otvori ta vrata dovoljno da mu vidim lice koje se cerilo. I počelo je da bubri i vremenom da curi.
 To je bio strah.