Hej, ponovo sam ružno sanjala poznate mile likove. Tebi kuckam jer ti čuvaš te male tajne sa sobom, u svojoj kući, dnevnoj sobi i kupatilu, ormaru i svakoj kutiji. Srećna li si? Ja ne znam...
Ljudi odlaze. Neki se vrate promenjeni, neki se ni ne vrate. Neki te pozovu, neki se nasmeše. Nije ni bitno... Putovala sam i nisam pisala, izvini. Bilo mi je vrlo lepo, mada kratko. Znaš, uvek mi je kratko. Ali dobro, biće još, mlada sam. I ljudi i mesta i svega ostalog, ti si sve to prošla. Više puta... Zavidim ti kako se na svaku moju reč samo smeškaš jer sve znaš. I to je okej, jer onda ne moram mnogo da objašnjavam sve.
Da počnem-nije obećavalo. Španija mi nije bila previše zanimljiva ili zabavna na prvi pogled. Kako sam neinformisana i tupava bila! Razmišljala sam i da li da krenem uopšte (opet greška!). Čudan skup ljudi koji mi se na prvi pogled i nisu dopadali i šta ću ja sa njima tamo i sve to... Bili su stariji, pričali raznim nepoznatim jezicima. Ali bilo je neočekivano zabavno i kreativno! I nedsotaju mi. Razmišljam o njima često, bili su lepi, nasmejani. Svi zajedno odvojeni od mnogih stvari, jedni drugima prepušteni u tople zagrljaje koje nismo štedeli, pisali smo pesme. I to divne, najdivnije! Jedni u drugima smo budili nešto što se ne viđa svakoga dana, inspirisani smo bili i puni utisaka nismo uspeli sve da zapišemo, da zapamtimo, pretvorimo u reči. Uživali smo u dnevnom suncu i toplom vetru. Noći su bile kratke i hladne, ali smo ih u divnoj atmosferi ispunjavali pričama koje smo smišljali, uz koje smo se smejali ili se plašili da odemo i spavamo. U krevetu sam bila tužna zato što nisam želela novi dan. Ista je situacija i sa mojim drugim proputovanjem minule godine.
Berlin! Kada sam shvatila da je istina, poludela sam od sreće! Zamisli, svi ti ljudi, sva ta mesta, sve te priče... Većina je ostala neispričana, zakopana negde među svima nama koji smo tamo bili i sve to osetili i tako se dobro proveli! Svaki dan je nosio apsolutno novu priču i novu energiju, to je jedan tako živ univerzum! Možda i savršeno mesto za moje bivstvovanje, zaključujem nakon svega. Karneval-centar dešavanja i razlog putovanja je bio šaren, lepršav, veseo, znojav, i istopljenih patika (asfalt je zaista bio toliko topao!), ali se nikada neće zaboraviti. Prevoz, ljudi, kebab... Ajoj, vratiću se!
Na kraju ovog mini i brzog javljanja želim da poželim sebi još zabavniju godinu, neka bude bolje! Ako on kaže da može, ja sam još sigurnija u to. Hajde godino, nemoj me izneveriti, možda bi mogao neki festival, ne bih se žalila ni za Berlin ili bilo šta. Hajde, spremna sam i čekam!
Ljudi odlaze. Neki se vrate promenjeni, neki se ni ne vrate. Neki te pozovu, neki se nasmeše. Nije ni bitno... Putovala sam i nisam pisala, izvini. Bilo mi je vrlo lepo, mada kratko. Znaš, uvek mi je kratko. Ali dobro, biće još, mlada sam. I ljudi i mesta i svega ostalog, ti si sve to prošla. Više puta... Zavidim ti kako se na svaku moju reč samo smeškaš jer sve znaš. I to je okej, jer onda ne moram mnogo da objašnjavam sve.
Da počnem-nije obećavalo. Španija mi nije bila previše zanimljiva ili zabavna na prvi pogled. Kako sam neinformisana i tupava bila! Razmišljala sam i da li da krenem uopšte (opet greška!). Čudan skup ljudi koji mi se na prvi pogled i nisu dopadali i šta ću ja sa njima tamo i sve to... Bili su stariji, pričali raznim nepoznatim jezicima. Ali bilo je neočekivano zabavno i kreativno! I nedsotaju mi. Razmišljam o njima često, bili su lepi, nasmejani. Svi zajedno odvojeni od mnogih stvari, jedni drugima prepušteni u tople zagrljaje koje nismo štedeli, pisali smo pesme. I to divne, najdivnije! Jedni u drugima smo budili nešto što se ne viđa svakoga dana, inspirisani smo bili i puni utisaka nismo uspeli sve da zapišemo, da zapamtimo, pretvorimo u reči. Uživali smo u dnevnom suncu i toplom vetru. Noći su bile kratke i hladne, ali smo ih u divnoj atmosferi ispunjavali pričama koje smo smišljali, uz koje smo se smejali ili se plašili da odemo i spavamo. U krevetu sam bila tužna zato što nisam želela novi dan. Ista je situacija i sa mojim drugim proputovanjem minule godine.
Berlin! Kada sam shvatila da je istina, poludela sam od sreće! Zamisli, svi ti ljudi, sva ta mesta, sve te priče... Većina je ostala neispričana, zakopana negde među svima nama koji smo tamo bili i sve to osetili i tako se dobro proveli! Svaki dan je nosio apsolutno novu priču i novu energiju, to je jedan tako živ univerzum! Možda i savršeno mesto za moje bivstvovanje, zaključujem nakon svega. Karneval-centar dešavanja i razlog putovanja je bio šaren, lepršav, veseo, znojav, i istopljenih patika (asfalt je zaista bio toliko topao!), ali se nikada neće zaboraviti. Prevoz, ljudi, kebab... Ajoj, vratiću se!
Na kraju ovog mini i brzog javljanja želim da poželim sebi još zabavniju godinu, neka bude bolje! Ako on kaže da može, ja sam još sigurnija u to. Hajde godino, nemoj me izneveriti, možda bi mogao neki festival, ne bih se žalila ni za Berlin ili bilo šta. Hajde, spremna sam i čekam!
Нема коментара:
Постави коментар